Sve više korisnika, sve veći rizici
U 2025. godini, digitalno bankarstvo u Srbiji doživljava rekordan rast. Više od 70% građana koristi mobilne aplikacije banaka za svakodnevne transakcije – plaćanja računa, slanje novca i štednju. Međutim, s porastom broja korisnika dolazi i povećana izloženost sajber pretnjama, što postavlja važna pitanja o bezbednosti online bankarskih sistema.
Koji su najčešći oblici napada?
Najčešće pretnje u digitalnom bankarstvu u Srbiji uključuju:
- Phishing (fišing): Lažni mejlovi ili SMS poruke koje imitiraju banke s ciljem da korisnik unese svoje podatke.
- Malver (malware): Štetni softver koji se instalira na pametni telefon korisnika kako bi prikupio informacije o nalogu.
- Lažne aplikacije: Neregistrovane aplikacije koje se predstavljaju kao zvanične mobilne aplikacije poznatih banaka.
Ovi napadi postaju sve sofisticiraniji, često koristeći personalizovane informacije i lokalni jezik kako bi izgledali uverljivo.
Kako banke odgovaraju na pretnje?
Banke u Srbiji sve više ulažu u napredne bezbednosne sisteme. Neki od najznačajnijih koraka uključuju:
- Uvođenje dvofaktorske autentifikacije (2FA): Korisnici moraju potvrditi identitet dodatnim kodom poslatim na mobilni telefon.
- Biometrijska autentifikacija: Otisak prsta ili prepoznavanje lica kao dodatna zaštita.
- Obaveštenja u realnom vremenu: Klijenti dobijaju instant notifikacije o svakoj aktivnosti na računu.
Banke kao što su Banca Intesa, Raiffeisen i OTP prednjače u implementaciji ovih rešenja.
Uloga korisnika: obrazovanje i opreznost
Bez obzira na to koliko su sistemi sigurni, ljudska greška je i dalje najčešći uzrok kompromitovanih naloga. Ključni saveti za korisnike:
- Nikada ne otvarajte sumnjive linkove u mejlovima i porukama.
- Redovno ažurirajte aplikacije i softver na telefonu.
- Koristite jake i jedinstvene lozinke za svaku aplikaciju.
- Ne koristite javne Wi-Fi mreže za pristup bankovnim aplikacijama.
Finansijska pismenost i osnovno znanje o sajber bezbednosti postaju sve važniji faktori u zaštiti sopstvenih sredstava.
Regulatorni okvir i podrška države
Narodna banka Srbije (NBS) i RATEL redovno objavljuju smernice o digitalnoj bezbednosti i sprovode kampanje podizanja svesti među građanima. Takođe, zakonski okvir se sve više usklađuje s evropskim direktivama, uključujući PSD2 regulativu koja zahteva visoki nivo autentifikacije.
Budućnost: AI i bezbednost u realnom vremenu
Veštačka inteligencija (AI) postaje ključan alat u borbi protiv prevara. Savremeni AI sistemi mogu analizirati ponašanje korisnika i prepoznati sumnjive aktivnosti u realnom vremenu – poput pristupa sa neuobičajenih lokacija ili nekarakterističnih iznosa transakcija.
Banke koje implementiraju AI alate prijavljuju značajno smanjenje lažnih transakcija i povećano poverenje klijenata.
Online bankarstvo u Srbiji pruža brojne pogodnosti, ali sa sobom nosi i nove rizike. Ključ uspešne digitalne transformacije jeste balans između tehnološke inovacije i sigurnosti. Uz odgovorno ponašanje korisnika i ulaganje banaka u napredne bezbednosne tehnologije, digitalno bankarstvo može ostati pouzdano i bezbedno za sve.
Ostavite komentar