Kriptovalute više nisu tema rezervisana samo za tehnološke entuzijaste – danas su deo svakodnevice i u Srbiji. U 2025. godini, broj korisnika digitalnih valuta raste iz dana u dan, a država je u međuvremenu zauzela jasan pravni stav po pitanju njihove upotrebe i regulacije. U ovom tekstu analiziramo kako Srbija reguliše kriptovalute, ko su ključni akteri i kako građani mogu legalno da ih koriste.
Zakon o digitalnoj imovini: pravna osnova
Srbija je jedna od prvih zemalja u regionu koja je usvojila zakon koji prepoznaje i uređuje digitalnu imovinu – takozvani Zakon o digitalnoj imovini, koji je stupio na snagu 2021. godine. Ovaj zakon definiše pravila za izdavanje, trgovinu i čuvanje digitalne imovine, uključujući kriptovalute kao što su Bitcoin i Ethereum, kao i tokene. Da bi neka firma ili platforma legalno poslovala sa kriptovalutama u Srbiji, mora da pribavi dozvolu za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom. Postoje različiti nivoi dozvola, u zavisnosti od vrste usluga – od menjanja kriptovaluta do pružanja usluga novčanika i razmene.
Ko nadzire tržište?
Dva glavna regulatorna tela u Srbiji imaju nadležnost nad sektorom digitalne imovine:
Narodna banka Srbije (NBS): nadzire virtuelne valute koje nemaju karakteristike finansijskih instrumenata.
Komisija za hartije od vrednosti (KHOV): odgovorna za digitalne tokene koji se koriste kao investiciona sredstva.
Ova podela nadležnosti omogućava fleksibilniji nadzor, ali i jasno razlikovanje između različitih oblika digitalne imovine.
AML i „Travel Rule“ u praksi
U skladu sa međunarodnim standardima, Srbija primenjuje pravila sprečavanja pranja novca (AML) i finansiranja terorizma (CFT). Svi pružaoci usluga digitalne imovine moraju da sprovode identifikaciju korisnika i beleže podatke o transakcijama. Takođe, u skladu sa takozvanim „Travel Rule“ pravilom, identitet pošiljaoca i primaoca transakcije mora biti poznat i razmenjen između servisa – bez obzira na iznos transakcije.
Poreski aspekt: kako država naplaćuje?
Građani Srbije koji ostvare profit od trgovine kriptovalutama dužni su da plate porez na kapitalnu dobit, koji iznosi 15%. Poreski tretman jasno je definisan i obuhvata razliku između kupovne i prodajne cene digitalne imovine, uz mogućnost pravdanja troškova. Za one koji se profesionalno bave rudarenjem kriptovaluta, prihodi se tretiraju kao samostalna delatnost i oporezuju se po stopama koje važe za preduzetnike.
Upotreba kriptovaluta u svakodnevici
Prema podacima iz 2025. godine, u Srbiji ima skoro 300.000 korisnika kriptovaluta. Većina njih koristi digitalne valute za dugoročnu štednju ili investiranje, dok manji broj trgovaca i preduzeća prihvata kripto plaćanja. Iako još nije široko rasprostranjeno, plaćanje u kriptovalutama postaje sve prisutnije – posebno u IT sektoru, turizmu i e-trgovini.
Zanimljivosti: kriptovalute i kraljevski pogled
Jedna od upečatljivih izjava o Bitcoinu stigla je upravo iz Srbije – od princa Filipa Karađorđevića, koji se javno izjasnio kao zagovornik decentralizovanih valuta. On smatra da Bitcoin ima ogroman potencijal i da trenutno nije fer vrednovan. Njegov stav izazvao je značajnu pažnju u medijima i zajednici investitora.
Srbija je ušla u 2025. godinu kao zemlja koja ne samo da prihvata kriptovalute, već ih i aktivno reguliše i nadzire. Jasna pravila, porezi i nadzor omogućili su korisnicima veću sigurnost, a investitorima više poverenja. Budućnost kriptovaluta u Srbiji izgleda stabilno, i iako ima prostora za unapređenje infrastrukture i edukacije, temelj je čvrsto postavljen.
Ostavite komentar