Digitalna pismenost posle pandemije: Gde je Srbija danas?

Nova stvarnost obrazovanja
Pandemija COVID-19 potpuno je promenila način na koji učimo, radimo i komuniciramo. Kada su škole zatvorile vrata, obrazovanje se preselilo u digitalni svet. Iako je to za mnoge bilo izazovno, jedna važna tema sve više dolazi u fokus – digitalna pismenost. Nakon dve godine online nastave, postavlja se ključno pitanje: Da li su učenici i nastavnici u Srbiji digitalno pismeni?

Šta znači biti digitalno pismen?

Digitalna pismenost nije samo sposobnost korišćenja računara ili telefona. Ona podrazumeva veštine snalaženja u digitalnom prostoru: kako pronaći relevantne informacije, kako ih analizirati, kako prepoznati dezinformacije, kako bezbedno komunicirati i kako koristiti digitalne alate u svakodnevnom životu.

Drugim rečima, digitalna pismenost je temelj za uspešno obrazovanje, rad i život u savremenom društvu.

Stanje u Srbiji: Brojke i realnost

Prema podacima iz 2024. godine, više od 85% domaćinstava u Srbiji ima pristup internetu. Međutim, pristup internetu ne znači automatski i digitalnu pismenost. Istraživanja pokazuju da veliki broj učenika zna da koristi društvene mreže, ali ne zna kako da napiše dokument, sačuva podatke u oblaku ili napravi prezentaciju.

Naročito zabrinjava podatak da se razlika između urbanih i ruralnih sredina i dalje produbljuje. Dok deca u gradovima imaju bolji pristup internetu i uređajima, u manjim mestima mnogi učenici su morali da dele jedan telefon sa članovima porodice tokom online nastave.

Nastavnici u digitalnom okruženju

Pandemija je naterala nastavnike da uče u hodu. Mnogi su se prvi put susreli sa platformama kao što su Zoom, Google Classroom ili Microsoft Teams. Iako su se brzo prilagodili, nedostatak obuke i sistemske podrške bio je očigledan.

Dobra vest je da se nakon pandemije povećao broj seminara i obuka namenjenih digitalnom usavršavanju nastavnika. Ministarstvo prosvete u saradnji sa nevladinim sektorom pokrenulo je nekoliko programa koji imaju za cilj podizanje digitalnih kompetencija prosvetnih radnika.

Učenici i digitalne veštine: Više od TikToka

Današnji učenici odrastaju uz tehnologiju. Međutim, to ne znači da je njihova digitalna pismenost razvijena. Znati napraviti video za TikTok ili koristiti Instagram filtere nije isto što i znati koristiti Word, Excel ili prepoznati lažne vesti.

Nakon pandemije, sve više škola uključuje digitalne veštine u redovnu nastavu. U nekim osnovnim školama već se testira predmet “Digitalni svet”, dok srednje škole sprovode projekte vezane za bezbednost na internetu, programiranje i korišćenje alata za učenje na daljinu.

Nejednakosti koje ne možemo ignorisati

Jedan od najvećih problema u Srbiji ostaje digitalna nejednakost. Učenici iz siromašnijih porodica i ruralnih područja često nemaju stabilan internet, kvalitetne uređaje niti miran prostor za učenje. To ih automatski stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na njihove vršnjake.

Upravo zato je važno da država i društvo u celini ulažu u infrastrukturu, ali i u edukaciju. Digitalna pismenost nije luksuz – to je osnovno pravo svakog deteta u 21. veku.

Medijska i informatička pismenost – sve važniji deo obrazovanja

U eri dezinformacija, lažnih vesti i teorija zavere, medijska pismenost postaje jednako važna kao i poznavanje matematike. Učenici moraju da nauče kako da razlikuju pouzdane izvore od lažnih, kako da zaštite svoje lične podatke i kako da odgovorno koriste internet.

Nekoliko škola u Srbiji već sprovodi projekte u saradnji sa novinarskim udruženjima, gde učenici analiziraju vesti, istražuju izvore i sami kreiraju informativne sadržaje.

Šta dalje?

Da bi Srbija napredovala u oblasti digitalne pismenosti, neophodni su konkretni koraci:

Uvođenje digitalnih veština kao obaveznog dela nastave.
Stalna obuka nastavnika i digitalnih pedagoga.
Javna ulaganja u infrastrukturu – brži internet i dostupni uređaji za sve.
Učešće lokalnih zajednica i roditelja u digitalnom opismenjavanju.
Nacionalne kampanje o bezbednosti na internetu.

Digitalna pismenost – ključ za budućnost

Pandemija je bila šok, ali i prilika. Pokazala nam je koliko je važno da svi – i učenici i nastavnici – budu spremni za digitalni svet. Srbija je na dobrom putu, ali je pred nama još mnogo posla. Digitalna pismenost ne znači samo znati koristiti kompjuter – ona znači znati učiti, raditi i živeti u savremenom društvu. I zato, vreme je da digitalne veštine postanu standard, a ne privilegija.